Куповина преко апликација и интернет страница нам јесте олакшала живот…АЛИ морамо бити свесни могућих манипулација и обмана које нам избијају паре из џепа и стварају притисак.
Колико пута сте куповали карту, резервисали хотел или преузели апликацију и на крају имали осећај да сте „упали у клопку“? Ако вам је познат тај осећај, вероватно сте наишли на дарк паттерн – намерно осмишљене дигиталне трикове који вас гурају ка изборима које можда никада не бисте донели сами.
Овај феномен није резервисан само за велике америчке или европске компаније. Дарк паттерн је присутан и код нас, у Србији и региону, и све више обликује начин на који купујемо, плаћамо и трошимо време на интернету.
Шта је заправо обмана дигиталне врсте или DARK PATTERN?
Овај релативно нови феномен означава манипулативни дизајн интерфејса – начин на који су дугмад, опције и поруке распоређене тако да корисник несвесно изабере оно што је повољније за компанију, а не за њега.
Уместо да вас води ка информисаном избору, дизајн вас збуњује, пожурује или вам отежава да кажете „не“.
Најчешћи типови дигиталне обмане
Прикривени трошкови – корисник мисли да купује производ по одређеној цени, али се додатни трошкови (достава, порези, услуге) појављују тек на крају процеса куповине.
Пример: куповина авионске карте где се тек пред плаћање додаје висока такса за пртљаг.
Присилно пријављивање на претплату – услуга се рекламира као „бесплатна проба“, али се картица обавезно уноси, а претплата се аутоматски активира након истека пробног периода.
Пример: стреаминг сервиси који отежавају отказивање претплате јер се опција крије дубоко у менијима.
Заморна навигација (Роацх Мотел) – лако је ући у неки сервис или претплату, али је изузетно компликовано изаћи.
Пример: онлајн платформе које захтевају телефонски позив за отказивање, док се регистрација завршава једним кликом.
А какав је утицај дарк патерна (дигиталне обмане ) на потрошаче??
- Финансијски губици – потрошачи неретко троше више него што су планирали или настављају да плаћају услуге које не користе.
- Губитак поверења – када схвате да су изманипулисани, корисници губе поверење у бренд.
- Психолошки притисак – осећај да морају брзо да одлуче или да пропуштају нешто важно ствара стрес и анксиозност.
- Смањена контрола – корисници имају утисак да не управљају сопственим одлукама, што директно подрива концепт информисаног избора.
Како се заштитити?
- Не журите – ако вас неко пожурује да донесете одлуку, велика је шанса да је у питању трик.
- Читајте ситна слова – посебно код претплата и „бесплатних пробних периода“.
- Будите скептични – попуст који траје заувек или „последња прилика“ која се стално понавља најчешће није права.
